Након представљања фотографа Ђуре Коловратара, хронолошки ћемо пратити низ фотографа најзаслужнијих за наслеђе индустријске фотографије које чувамо и повремено представљамо јавности. У ствари, ову изложбу бисмо у духу листа Колектив, из више објективних разлога и посебно у њихову част, могли назвати и својеврсним „текућим одржавањем“ пажње према нашем културном наслеђу, или „годишњим ремонтом“ локалне визуелне историје. У том смислу, важно је напоменути да фотографи које ћемо представити имају неоспоран удео у нашим животима преко свог јавног ангажовања, окупирања наше пажње и приватности, стварајући оно што је понајмање експлицирано кроз њихове фотографије, оно шта представља неспорну вредност, континуитет и квалитет, а то је професија институционалног фотографа ‒ фото-репортера.
Ђура је поставио темеље документарне и индустријске фотографије, а Драгољуб је, својим фотографским репортажама и ангажманом у Колективу, „засвирао на публици“ (да парафразирамо Хичкока) тако да нам је, поред осталог, омогућио да по први пут „уђемо“ у радничке бараке, станове, службу Хитне помоћи, лекарске ординације, операционе сале, кафане, канцеларије… Фотографије Драгољуба Митића које чувамо на Завичајном одељењу Библиотеке најзаступљеније су у Колекцији РТБ-а Бор, односно у фото-документацијама редакција листова Колектив и Борске новине, али и у другим приватним колекцијама: унуке Слађане Витановић Гаџић, његовог колеге Љубе Маракова и новинара Мирослава Радуловића.
Драгољуб Митић је рођен у Мрамору поред Ниша, 8. јула 1931. У Бор долази 1946, да заврши Рударску школу. У исто време у Бор долази и Ђура Коловратар као већ формирани фотограф и отвара фотографску радњу у Нишкој улици. Драгољуб и његов брат Миодраг тада су живели на поткровљу фото-атељеа Ђуре Коловратара. Вероватно је тај сусрет делимично и утицао на њихово будуће ангажовање. По завршетку школовања, Драгољуб ради као васпитач у Интернату Школе ученика у привреди, а његов брат Миодраг отвара своју фотографску радњу. Фотографски занат Драгољуб учи од свог старијег брата и полаже мајсторски испит 1956, што му омогућава нови посао уредника зидних новина на Радничком универзитету у Бору. Поред тога, започиње сарадњу са Телевизијом Београд као телевизијски сниматељ. Као фото-репортер је 1963. потписиван испод фотографија у рубрици Колектива "Из албума фоторепортера". Званично, као фото-репортер у редакцији Колектива ради од 1968. Фотографи Колектива су, иначе, ретко потписивини испод фотографија или навођени у импресуму листа, све до првомајског двоброја 1970. Тада су по први пут као фото-репортери листа потписани Драгољуб Митић и Бајрам Салијевић. Пре тога су се само у пар наврата могла наћи имена фотографа, тако да су до тада као фотографи потписивани Ђура Коловратар, Војкан Распоповић (иначе новинар и члан редакције).
У редакцији Колектива Драгољуб је дочекао пензију, 1991. Поред сниматељског и фото-репортерског рада, посебно је значајан његов уметнички рад: приредио је више изложби фотографија, од којих је посебно запажена његова самостална изложба „Туристичке фотографије Ђердапа“, која је била повод да му се додели награда Туристичког савеза Југославије за уметничку фотографију.
Драгољуб је преминуо у Бору, 21. марта 1998. Сигурни смо да је кроз његову бленду и експозицију која је трајала више од 35 година ушло довољно светлости за будуће изложбе, више него што смо ми могли да прикупимо у овдашњој мрачној комори за овај портрет.
Portret fotografa: Dragoljub Mitić from adam krug on Vimeo.
Драган Стојменовић
